Novalić: Trebaju nam zdravi rudnici, bojazni za rudare nema

Vlade FBiH jučer je donijela moratorij na zapošljavanje u rudnicima, s obzirom da je zvanično otpočet proces njihovog restrukturiranja.

Pri tome se, kaže premijer Fadil Novalić, vodi računa da se mogu zapošljavati samo oni koji će direktno raditi na kopanju rude i da nema više zapošljavanja administracije.

– Praktično smo na sjednici dopustili zapošljavanje ukupno oko 450, od ukupno 800 zahtjeva u svim rudnicima. I to je kraj, to je odgovor na zanavljanje zaposlenih u rudnicima, jer moramo biti realni, u zadnje četiri godine ipak je smanjen broj za 2.500 rudara – naveo je Novalić tokom gostovanja u Dnevniku D FTV-a.

Naglašava da restrukturiranje rudnika nije samo neki hir ili moda.

– Mi smo ušli u investicije za termoblokove. Milijardu i 600 miliona košta Blok 7, pa ako ćemo ići dalje – u Kaknju i Banovićima – to je tri milijarde ili više koliko će društvo uložiti ili dati garancije za te investicije. Bilo bi strašno da za 4-5 godina, kada se izgradi neki od tih blokova, a Blok 7 će sigurno za pet godina biti funkcionalan, da onda zaključimo da nam rudnici nisu sposobni isporučivati ugalj. E da se to ne bi dogodilo, sad je otpočeo proces restrukturiranja rudnika, koji će trajati, ali definitivno će se provesti bez imalo nekog političkog nagađanja. Dosad je i to bilo moguće, jer nam nije trebalo. Međutim, sad više neće biti nijednog koraka nazad – potcrtao je Novalić.

Ističe da se slaže s konstatacijom da se pitanje rudnika vrlo često politizira.

– Apsolutno se slažem s tim. Pa i ovo proizvođenje straha kod rudara se politizira, govori se da će ostati bez posla. Mi smo 2006. godine prihvatajući energetske pakete u Beču potpisali tzv. Bečki protokol po kojem smo dužni dvije stvari: pri reformi energetskog sektora socijalizirati sve uposlene – prezaposliti ili humano otpremiti u nekim okolnostima, mi nismo došli u taj položaj – evo zapošljavamo; i drugo – potpomoći socijalno ugrožene kategorije. I mi taj protokol moramo provoditi, tako da nema straha – poručio je Novalić.

Štiti ih, nastavlja, i protokol, ali i koncept restrukturiranja koji ne smije ići nasilno.

– To proizvođenje straha je vrlo često u zoni političkih zbivanja, ali ja mogu pouzdano reći . niko neće ostati bez posla. Evo, sad smo imali jamu Stranjane, to je jedan dug proces do 2050. godine, dokle je Evropa odlučila da se više ugalj ne koristi za proizvodnju energije – pojašnjava Novalić.

Evropa je definitivno otvorila rat protiv rudnika, navodi Novalić, Njemačka je prošle godine ugasila zadnji rudnik.

Bojazni za rudare nema sigurno

– Taj sektor ne smijemo napuhivati. Ovo što sad imamo, trebamo servisirati proizvodnju struje tih narednih 30 godina, a jasno je svima ako poslije 2050. ne bude proizvodnje struje iz uglja, rudar koji se danas zaposli će maksimalno još 30 godina raditi u toj branši. Preko toga, onih 15 godina do penzije, morat će imati drugi posao – kaže Novalić.

Stoga društvo, dodaje federalni premijer, mora odgovorno pristupiti restrukturiranju rudnika, što će biti jedan dugoročan proces. Ali ovog momenta, o tome ne može biti govora.

– Nama naprotiv sad trebaju zdravi rudnici za proizvodnju u termoelektranama koje upravo instaliramo i gradimo. Bojazni za rudare nema sigurno – naglasio je premijer.

Govoreći o paketu socioekonomskih reformi koji su usvojile obje entitetske vlade, Novalić je rekao da je on nastao tako što je 17 stranaka poslije izbora, uz moderiranje međunarodne zajednice, svoje ideje stavilo na sto.

– Onda je napravljena jedna sublimacija toga i tako je nastao paket socioekonomskih reformi. Otišao je u Brisel, i Brisel kaže da, to je na tragu onoga što i mi mislimo da treba – kazao je Novalić

O doprinosima i porezu na dohodak

Taj paket, napominje, sad definira probleme u društvu, koje treba da rješavaju Vijeće ministara BiH, vlade oba entiteta, vlade kantona i sve općine.

Na dnevnom redu sjednice Zastupničkog doma FBiH 29. oktobra trebalo bi da se nađu zakoni o doprinosima i porezu na dohodak.

Novalić kaže da su svi očekivali više, ali da je činjenica, iako ne previše, da svi sa tim zakonima dobijaju.

– I radnici, i poslodavci. Budžeti ostaju neutralni, penzioni fond zaštićen, zdravstvo ostaje na istom, ništa mu se ne uzima. Sve to je moguće zato što smo imali ekonomski rast koji svake godine povećava prihode za 300 miliona u našim prihodima u fondovima. I sad je samo dogovoreno da ne raste više 300, nego da naraste 100 ili 120 miliona, a ono ostalo da smanjimo obaveze – rekao je Novalić.

Pomenute zakone obrazložio je praktično, uzevši za primjer platu od 800 KM.

– Uposlenik je na tih 800 primao još 200 KM toplog obroka i prevoza. On je dosad de facto dobijao 1.000, a de jure 800 KM. Na tih 800 obaveze su bile 565 KM. Sad kad mi njemu uračunamo i ovih 200 toplog obroka, on praktično ima 1.000. I de facto i de jure. Na tih 1.000 sad je porez na doprinose 48 posto, to je 480 KM, i 26 KM poreza na dohodak. To je 506, što je od 565 KM manje za 60 KM. Tih 60 KM sad može poslodavac odlučiti da uzme sebi, da ih da radniku ili ih investira – pojasnio je Novalić.

No, kaže, poslodavci su sada u takvoj prilici da tih 60 KM ne mogu uzimati sebi, jer ih pritišće tržište, tako da moraju povećavati plate.

Upitan hoće li predloženi zakoni dobiti podršku na Parlamentu FBiH 29. oktobra, Novalić ističe kako je ubijeđen da hoće.

– Ako se dobro sjećate, mnogo veću buru izazvao je Zakon o radu, koji je dao zlatne efekte. Istu je buru izazvao i Zakon o PIO, ali to je radikalno promijenilo stvari u penzionom sistemu. Ja obećavam i uvjeravam sve da su svi ovi strahovi bezrazložni i da nas ovo vodi u bolju poziciju u društvu – naveo je Novalić.

Ima optimizma

Kada je u pitanju migrantska kriza, napominje, sve oči uprte su u Vladu FBiH, nakon što se vidjelo da država nema kapacitet da tu stvar regulira na nivou oba entiteta.

– Vlada FBiH objektivno fukcionira, najbolje u ovom društvu, ali jedino nije strukturirana za ovaj problem. Nemojmo zaboraviti, država ima pet agencija za rješavanje svih ovih problema. I mi kažemo, koliko treba FBiH da plati onome ko to treba da provodi, tj. državi, nema problema, mi ćemo to platiti, bilo da su šatori, zgrade u kasarnama, bilo da je to novac. S druge strane smo i čak Unsko-sanskom kantonu poslali smo četiri miliona KM, ali odluka Parlamenta je bila da se utroši u svrhu migrantske krize. I tražio sam da USK objasni gdje je i zašto potrošio ta sredstva, ali povratnu informaciju još nemam – odgovorio je Novalić.

Osvrnuo se i na tvrdnje da se novcem za izgradnju putne infrastrukture ne može raspolagati, te da oko milijardu KM stoji neiskorišteno.

– Aktiviran je taj novac, realno. Znači, prvo što su procedure međunarodnih institucija koje to kreditiraju vrlo stroge. Činjenica je da mi imamo pokriće u novim akcizama i da imamo sposobnost da investiramo. I kad bih vam ja sad nabrojao, 80 kilometara je otvoreno radova, od Zvirovića do Mostara, nekih 25, pa u Zenici sve do Nemile novih 20. Sve to presporo ide i mi smo nezadovoljni. Ali razlog je što se ušlo u dionice koje su vrlo teške – dodaje Novalić.

Ističe da u našoj zemlji ima optimizma, ne zbog odlaska, već zbog zapošljavanja.

– Nama je u nekim branšama potpuno ponestalo radne snage. I to je evidentno. Na kraju krajeva, za 100.000 se smanjio broj na birou u protekle četiri i po godine. Ukupno je zaposleno 60-ak hiljada i 35 hiljada je penzionera otišlo. Znači, oko 95.000 ljudi je dobilo posao i realno je nastala tražnja za radnom snagom – govori Novalić.

Od nezaposlenosti, kaže, pate veliki gradovi, dok mali gradovi nemaju radne snage i zaposlenost je na vrlo visokom nivou.

– Ali vratimo se na siromaštvo koje je Svjetska banka kod nas izmjerila da je 18 posto. Visok procenat, s obzirom da smo srednje razvijena zemlja. I oni nas ne tretiraju kao siromašnu zemlju. Ali nas tretiraju kao zemlju koja nema targetirana socijalna davanja. Znači, mi dajemo socijalna davanja onima koji nisu socijalni slučaj i ne dajemo socijalna davanja onima koji su evidentno socijalni slučaj – jasan je Novalić.

Osnovna stvar koju u tom smislu treba promijeniti je imovinski cenzus.

– Za nas je čovjek socijalni slučaj ukoliko nigdje ne radi, a može biti vlasnik fabrike i imati profit od milion KM. On je bukvalno socijalni slučaj. Ali kad se bude imovinski cenzus uradio, treba nam još otprilike 3-4 godine za sve imovinske valorizacije… Kad kažete da imate dulum zemlje u Sarajevu, zna se da je to milion KM, dulum zemlje u Olovu je 5.000. Kad budemo imali imovinski cenzus, tu će učestvovati i vaša imovina, i vaša kola, i vaša kuća. Mi smo softver instalirali i već je 65 posto podataka ubačeno, ali treba još neko vrijeme. Ne možemo pristupiti imovinskom cenzusu za još 3-4 godine – zaključio je Novalić.

Biznis.ba / Vijesti.ba