Dan u životu taksiste...

„Vjerujte, ja na dan popušim i po tri kutije! Stalno sam u kolima, kružim gradom, gužve.. sve neko čekanje. I onda samo jednu za drugom, i ne primjetim.“ kaže M.R., dugogodišnji taksista, koji pamti kad je gorivo bilo marku i po (to ću kasnije saznati).

Niko od nas ne razmišlja kako je to biti u vozilu po osam ili deset sati dnevno, voziti se istim ulicama, iz dana u dan. Jedino ponekad, kad zaglavimo u taksiju pa se vožnja oduži sa normalnih 10 na 25 minuta, dobijemo približnu sliku. Petak, gužva pred vikend, fino vrijeme, svako bježi sa posla ili iz grada, u taksiju vruće, svi nervozni, niko ni s kim ne priča.

I zato me je glas sa prednjeg sjedišta iznenadio. Mora da je vidjeo kad sam se namrštila zbog mirisa cigareta u kolima kad sam ulazila. Razmišljam kako da odgovorim a da ne počnem dijalog.

„Ma, da, šta ćete...,“ kažem, dok nešto kao gledam u mobitelu. Naravno da ga moj komentar nije spriječio da nastavi.

„Ja bih volio kad bi mogao pušiti izvan kola, zbog sebe, prvenstveno. Vidim ja da i sve više mušterija koje vozim, da im nije pravo kad osjete miris duhanskog dima. Al jarane, haj ti staji sa radom svakih pola sata! Niko ne zna koliko to vremena uzme tokom 8-10 sati rada!“, nastavlja, dodajući „i onda, ima i svakakvog svijeta, nervoznog, ovakvog, onakvog.. vozim ga sto metara, ko da ga vozim sto dana!“.

Vidim ja ništa od mog pretvaranja, spustim mobitel, pitam ga je li uvijek bio taksista. Kaže da nije, da je nekada davno radio u velikoj, državnoj firmi, firma propala, on na ulicu. Sreća, prijatelj ga nagovorio da taksira. Kaže da sad ne bi mogao nazad, da čitav dan bude u kutiji.

„Zaista puno pušite, jeste li probali alternative pušenju?“ pitam.

„Ihhh, koliko puta... pa za Novu godinu, pa kad mi se unuk rodio, pa unuka... Sve sam probao, i žvake, i flastere, i one električne cigare..ali džaba.“

Kažem mu i ja da sam bezuspješno probavala alternative pušenju, dok nisam naišla na IQOS. Vadim iz tašne, pokazujem mu (stojimo u koloni već skoro 5 minuta). Vidim ja gleda on uređaj, al ne zna ko šta bi tačno pitao.

„Evo, vidite, ima alternativa, i to bolja od cigareta. Ovo vam je najsavremeniji tehnološki uređaj za zagrijavanje duhana, IQOS se zove. Omogućava konzumiranje duhana bez dima i bez katrana. I što je najbitnije, ima mnogo manje neprijatnih mirisa i ne dovodi do pasivnog pušenja za vaše mušterije i ukućane!“, objašnjavam ja njemu.

„To bi mi baš dobrodošlo. Žena bi mi bila oduševljena, šta radi, žali se, skida store i pere ih, od mojih cigara. Vidiš, zato ja volim ovaj posao. Nikad ne znaš ko će ti ući u kola, šta ćeš čuti i naučiti,“ kaže, dok zaustavlja kola, sa upaljena sva četiri.

I zato, idući put kad se budete vozili taksijem, upitajte taksistu kako je, poželite mu ugodan dan na izlasku. Ko zna, možda čujete interesantnu priču, možda nešto naučite, a možda i vi njih naučite. Tu smo jedni zbog drugih.

Biznis.ba