Kriptovalute nemoguće sasvim kontrolisati, ali je nužan regulatorni temelj

Usvajanjem Nacrta Zakona o izmjenama i dopunama zakona o tržištu hartija od vrijednosti u Narodnoj skupštini, RS je prva u BiH ušla u postupak uređenja poslovanja kriptovaluta, koje se trenutno obavlja van pravnih okvira, izazivajući brojne nedoumice i nesigurnost.

U Bosni i Hercegovini se prema nekim procjenama trgovinom i rudarenjem kriptovaluta bavi desetak hiljada građana, van dometa poreskih organa i bilo kakve pravne sigurnosti, jer ova oblast nije uređena zakonom. Direktna posljedica nepostojanja pravnog okvira je da banke odbijaju klijente koji koriste račune za kupovinu ili prodaju kriptovaluta. No, to se dešava i drugim državama u kojima ova oblast nije regulisana, a njih je i dalje mnogo više nego onih koji su uredile tržište nevidljive imovine.

O prednostima i nedostacima kriptovaluta, kao i mogućim načinima njihovog regulisanja razgovaralo se ovih dana u okviru Jahorina ekonomskog foruma. Iznijeta je procjena da se u BiH aktivno trguje sa oko 150 bitkoina, na čemu država gubi oko 500.000 dolara mjesečno nenaplaćenog poreza, mada je ovaj podatak upitan, budući da je nemoguće pratiti sve transakcije. Osim poreza, država bi mogla imati i druge koristi uređenog sistema, od raznih aplikacija do „rudarenja“, kojim se stvaraju nove kriptovalute. Dobro uređena oblast kriptovaluta, elektronske imovine i rudarenja donijela bi pravnu bezbjednost svim kriptoakterima, što bi uvelo tržište u regularne tokove, dovelo investitore i povećao BDP, smatraju oni koji se već bave ovim poslom.

„Nama treba okvir da bismo mogli davati savjete klijentima. Ovako im kažemo da kupe kriptovalute preko banke, a banka im kaže da ne može. Zakon se ovdje piše teoretski a treba nam puno prakse, da pravimo zakon u RS koji će nam donijeti čiste benefite,“ poručio je Anto Antunović iz kompanije ALT Management, koji ima dugogodišnje iskustvo sa kriptovalutama i učestvuje u pripremi zakona u zemljama regiona.

Solejman Al Rifa iz emiratske kompanije Zeniq Technologies nagovijestio je moguće investicije u BiH kroz projekte tokenizacije u oblasti nekretnina, digitalne umjetnosti i slično. Takođe je rekao da bi mu bilo drago da podrži proces izrade lokalnog pravnog okvira kroz razmjenu iskustva i primjenu osnovne regulative iz UAE koja bi se nadograđivala prema lokalnim potrebama. Zakon UAE treba da stupi na snagu u drugoj polovini godine, a vlada je predvidjela posebnog regulatora koji bi se bavio pitanjem digitalne imovine.

“U Emiratima s mnogo entuzijazma gledamo na potencijale kriptovaluta i blokčejna. Sve što povećava transparentnost i bezbjednost je dobrodošlo. Podržavamo vladu u razvoju regulatornog okvira, mada i u najidealnijem regulatornom okviru može da dođe do problema,“ rekao je Solejman.

Zakon Srpske bi mogao biti donijet po uzoru na onaj u Srbiji kojim je regulisano tržišta digitalne imovine, omogućeno finansiranje poslovanja putem “investicionih tokena” i propisan način licenciranja pružalaca digitalnih usluga, a sve u cilju razvoja tržišta kapitala i smanjenja zloupotreba. Predloženim nacrtom se Komisiji za hartije od vrijednosti daje uloga da vodi evidenciju lica koja pružaju usluge razmjene virtuelnih valuta i depozitarnih usluga novčanika te ona sarađuje i razmjenjuje podatke, informacije i dokumentaciju sa drugim nadležnim organima. Takođe se navodi da RS, Komisija i drugi organ javnog sektora ne garantuju za vrijednost virtuelnih valuta i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke u vezi sa obavljanjem transakcija.

U Sloveniji je zakon o oporezivanju dobiti od kriptovaluta ušao u skupštinsku proceduru, a jedan od njegovih autora, direktor Poreske uprave Ivan Simič podijelio je svoje iskustvo o tome.

“Ideja je da se po stopi od 5% oprezuje unovčavanje, ono što se pretvori u fiat valutu. Vidjećemo šta će nova vlada da spremi. Moj savjet je da u RS uvedete jednostavan zakon sa niskom poreskom stopom da privučete investitore,” rekao je Simič.

Učesnici su se složili da bi odgovarajuća regulativa za svaku državu mogla da napravi revoluciju i još brži rast sektora. Neregulisano područje s druge strane ostavlja prostor za zloupotrebu i malverzacije, koje se ogledaju i u vršenju krivičnih djela, posebno u slučaju prevara i otuđenja digitalne imovine, koju je teško povratiti, zbog otežanog praćenja s obzirom na to da se transakcije sprovode u blokčejn tehnologiji gdje u toku 24h u prosjeku bude realizovano 250 hiljada transakcija samo u bitkoinu.
Na pitanje da prokomentarišu trenutnu situaciju u BiH, gdje se zbog neregulisane legislative kroz legalne tokove vrše konverzije kriptovaluta stečenih nelegalnim aktivnostima učesnici su odgovorili da se ova tehnologija može zloupotrijebiti poput mnogih drugih.

„Ogromna je industrija i ne možete sve kontrolisati. Možete početi od nečega i nadograđivati sistem da biste na kraju došli do toga da kontrolišete većinu industrije,“ rekao je iz gost iz UAE.

Prema podacima Coinmarket Cap-a trenutno postoji skoro 19000 kriptovlauta i 509 uređenih berzi. Ukupna kapitalizacija tržišta je dva biliona dolara, sa udjelom najvećeg bitkoina od 40% i eteriuma od 19%. Karakteriše ih velika volatilnost, zbog čega se potecijalnim investitorima savjetuje da obrate posebnu pažnju na sve njihove aspekte.

Biznis.ba