Kriptovalute nemoguće sasvim kontrolisati, ali je nužan regulatorni temelj

„Nama treba okvir da bismo mogli davati savjete klijentima. Ovako im kažemo da kupe kriptovalute preko banke, a banka im kaže da ne može. Zakon se ovdje piše teoretski a treba nam puno prakse, da pravimo zakon u RS koji će nam donijeti čiste benefite,“ poručio je Anto Antunović iz kompanije ALT Management, koji ima dugogodišnje iskustvo sa kriptovalutama i učestvuje u pripremi zakona u zemljama regiona.

Solejman Al Rifa iz emiratske kompanije Zeniq Technologies nagovijestio je moguće investicije u BiH kroz projekte tokenizacije u oblasti nekretnina, digitalne umjetnosti i slično. Takođe je rekao da bi mu bilo drago da podrži proces izrade lokalnog pravnog okvira kroz razmjenu iskustva i primjenu osnovne regulative iz UAE koja bi se nadograđivala prema lokalnim potrebama. Zakon UAE treba da stupi na snagu u drugoj polovini godine, a vlada je predvidjela posebnog regulatora koji bi se bavio pitanjem digitalne imovine.

“U Emiratima s mnogo entuzijazma gledamo na potencijale kriptovaluta i blokčejna. Sve što povećava transparentnost i bezbjednost je dobrodošlo. Podržavamo vladu u razvoju regulatornog okvira, mada i u najidealnijem regulatornom okviru može da dođe do problema,“ rekao je Solejman.

Zakon Srpske bi mogao biti donijet po uzoru na onaj u Srbiji kojim je regulisano tržišta digitalne imovine, omogućeno finansiranje poslovanja putem “investicionih tokena” i propisan način licenciranja pružalaca digitalnih usluga, a sve u cilju razvoja tržišta kapitala i smanjenja zloupotreba. Predloženim nacrtom se Komisiji za hartije od vrijednosti daje uloga da vodi evidenciju lica koja pružaju usluge razmjene virtuelnih valuta i depozitarnih usluga novčanika te ona sarađuje i razmjenjuje podatke, informacije i dokumentaciju sa drugim nadležnim organima. Takođe se navodi da RS, Komisija i drugi organ javnog sektora ne garantuju za vrijednost virtuelnih valuta i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke u vezi sa obavljanjem transakcija.

U Sloveniji je zakon o oporezivanju dobiti od kriptovaluta ušao u skupštinsku proceduru, a jedan od njegovih autora, direktor Poreske uprave Ivan Simič podijelio je svoje iskustvo o tome.

“Ideja je da se po stopi od 5% oprezuje unovčavanje, ono što se pretvori u fiat valutu. Vidjećemo šta će nova vlada da spremi. Moj savjet je da u RS uvedete jednostavan zakon sa niskom poreskom stopom da privučete investitore,” rekao je Simič.

Učesnici su se složili da bi odgovarajuća regulativa za svaku državu mogla da napravi revoluciju i još brži rast sektora. Neregulisano područje s druge strane ostavlja prostor za zloupotrebu i malverzacije, koje se ogledaju i u vršenju krivičnih djela, posebno u slučaju prevara i otuđenja digitalne imovine, koju je teško povratiti, zbog otežanog praćenja s obzirom na to da se transakcije sprovode u blokčejn tehnologiji gdje u toku 24h u prosjeku bude realizovano 250 hiljada transakcija samo u bitkoinu.
Na pitanje da prokomentarišu trenutnu situaciju u BiH, gdje se zbog neregulisane legislative kroz legalne tokove vrše konverzije kriptovaluta stečenih nelegalnim aktivnostima učesnici su odgovorili da se ova tehnologija može zloupotrijebiti poput mnogih drugih.

„Ogromna je industrija i ne možete sve kontrolisati. Možete početi od nečega i nadograđivati sistem da biste na kraju došli do toga da kontrolišete većinu industrije,“ rekao je iz gost iz UAE.

Prema podacima Coinmarket Cap-a trenutno postoji skoro 19000 kriptovlauta i 509 uređenih berzi. Ukupna kapitalizacija tržišta je dva biliona dolara, sa udjelom najvećeg bitkoina od 40% i eteriuma od 19%. Karakteriše ih velika volatilnost, zbog čega se potecijalnim investitorima savjetuje da obrate posebnu pažnju na sve njihove aspekte.

Biznis.ba