Ova inicijativa ima za cilj da procijeni potencijalni negativan uticaj ovih naknada na trgovce i šire tržište plaćanja.
Istraga Evropske komisije o naknadama za platne kartice
U septembru prošle godine, Evropska komisija je preduzela značajan korak u pravcu regulisanja tržišta platnih kartica. Komisija je distribuirala detaljne upitnike trgovcima i pružaocima usluga plaćanja, tražeći informacije o poslovnim praksama kompanija Visa i Mastercard. Ovaj potez ukazuje na ozbiljnost kojom EU pristupa pitanju potencijalnih antikonkurentskih praksi u sektoru platnih kartica, prenosi Aktual.
Dominacija ovih dviju kompanija na tržištu platnih kartica već dugo izaziva zabrinutost. Trgovci su posebno kritični prema takozvanim naknadama za sheme, koje su se povećavale tokom posljednjih godina. Ove naknade predstavljaju troškove koje operater sistema za plaćanje karticama naplaćuje za usluge vezane za učešće u sistemu kartica. Pored toga, trgovci ističu nedostatak transparentnosti u vezi sa ovim naknadama kao dodatni problem.
Uticaj naknada na poslovanje trgovaca
Jedan od ključnih aspekata istrage jeste procjena uticaja ovih naknada na poslovanje trgovaca. Komisija je posebno zainteresovana za period od 2016. do 2023. godine, tokom kojeg je došlo do značajnih promjena u strukturi i visini naknada. Trgovci se suočavaju sa složenim sistemom od preko 800 različitih naknada, što je, prema procjenama trgovačkih lobističkih grupa, koštalo EU približno 1,5 milijardi eura samo u 2022. godini.
Istraga se fokusira na nekoliko ključnih pitanja:
- Uticaj broja naknada u Evropskom ekonomskom prostoru na poslovanje trgovaca
- Efekti kontinuiranog uvođenja novih i ukidanja postojećih naknada
- Nivo konsultacija sa trgovcima i pružaocima usluga plaćanja prilikom uvođenja ili promjene naknada
- Transparentnost u vezi sa kaznenim naknadama i naknadama za usklađenost
- Reakcije kompanija Visa i Mastercard
Obje kompanije su potvrdile da su primile zahtjeve za informacije od Evropske komisije. Visa je saopštila da aktivno radi na prikupljanju relevantnih podataka, dok je Mastercard izjavio da je ovakav zahtjev uobičajen i da vlade i regulatori širom svijeta žele uvid u funkcionisanje različitih industrija.
Međutim, ovakve istrage često su preteča za formiranje antimonopolskog slučaja. U slučaju utvrđivanja kršenja pravila konkurencije, kompanije bi mogle da se suoče sa značajnim kaznama koje mogu dosegnuti i do 10% njihovog globalnog godišnjeg prihoda.
Širi kontekst regulacije platnih sistema
Istraga Evropske komisije nije izolovani slučaj. Slične zabrinutosti izrazio je i britanski regulator za platne sisteme, koji je u maju prošle godine ukazao na nedostatak dokaza da su značajna povećanja naknada dovela do poboljšanja usluga. Ovo ukazuje na globalni trend preispitivanja praksi u industriji platnih kartica.
Pitanje naknada za platne kartice postaje sve važnije u kontekstu digitalizacije ekonomije i rasta e-trgovine. Regulatori širom svijeta nastoje da uspostave ravnotežu između podsticanja inovacija u platnim sistemima i zaštite interesa potrošača i trgovaca.
U zaključku, istraga Evropske komisije o naknadama za platne kartice koje naplaćuju Visa i Mastercard predstavlja značajan korak ka većoj transparentnosti i pravičnosti na tržištu platnih usluga. Ishod ove istrage mogao bi imati dalekosežne posljedice na način na koji se regulišu platni sistemi u Evropi i šire, potencijalno dovodeći do značajnih promjena u strukturi naknada i poslovnim praksama vodećih kompanija u industriji platnih kartica.
