Ova studija je pokazala da takozvani sindrom izgaranja na radnom mjestu jedino Ruse pogađa više nego Srbe.
Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse /72 odsto/, Srbe /66 odsto/ i Poljake /62 odsto/, dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Njemačkoj /49 osto/, kao i u Francuskoj /44 odsto/, suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.
Istraživanje kojim je obuhvaćeno devet evropskih zemalja, a koje je nedavno predstavljeno na međunarodnoj konferenciji u Berlinu, pokazalo je da je više od polovine Evropljana /55 odsto/ doživjelo hroničnu iscrpljenost na poslu ili bilo blizu tome ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi te "bolesti".
Onih koji u potpunosti isključuju mogućnost da će "izgorjeti" na radnom mjestu je u Italiji i Španiji /po tri odsto/, Rusiji /četiri odsto/, Poljskoj i Srbiji /po pet odsto/.
Porast broja zaposlenih koji osećaju hroničnu iscrpljenost na poslu kao ozbiljan alarm doživljava gotovo 70 odsto Evropljana, najviše u Srbiji /78 odsto/, NJemačkoj /77 odsto/ i Francuskoj /75 odsto/.
Da ovakav trend pokazuje da nešto nije u redu sa današnjim poslovnim okruženjem uvjereno je više od polovine Srba /57 odsto/ i Francuza /54 odsto/ i blizu polovine Nijemaca /49 odsto/.
Prema istraživanju, više od četvrtine Evropljana /27 odsto/ smatra da je sve veći broj slučajeva hronične iscrpljenosti na poslu posljedica nedostatka edukacije i prevencije tog medicinskog sindroma.
Velika većina Evropljana /92 odsto/ ne zna tačnu medicinsku definiciju sindroma izgaranja na poslu, a svega osam odsto ispitanika je prepoznalo da su umor, nedostatak motivacije i nesanica ključni simptomi.
Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mjere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mjestu.
Ispitanici u Njemačkoj, Velikoj Britaniji i Belgiji na prvom mjestu očekuju da im poslodavac obezbijedi odgovarajuću kancelarijsku opremu, poput anatomski prilagodljivih stolica.
S druge strane, u Rusiji /60 odsto/, Srbiji /48 odsto/ i Poljskoj /48 odsto/ ispitanika, prije svega očekuju adekvatnu naknadu za prekovremeni rad s ciljem sprečavanja stresa.
Na listi želja je i da kompanije i firme imaju medicinskog stručnjaka za savjetovanje o zdravstvenim problemima zaposlenih, što najvažnijim smatraju Španci i Italijani.
Istraživanje u okviru projekta "Budućnost zdravlja" za kompaniju "Štada" sproveo je institut za istraživanje tržišta "Kantar helt" među 18.000 ispitanika starosti između 18 i 99 godina, prenosi Tanjug.
Petim zdravstvenim izvještajem "Štade" obuhvaćeni su ispitanici u Belgiji, Francuskoj, Njemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Velikoj Britaniji.
Biznis.ba / SRNA
