Neki dan izjavi ugledni privrednik da, ako se nastavi ovakav tempo odliva radne snage u Evropu, u BiH uskoro neće imati ko da ekser zakuca.
Kako sada stvari stoje, nećemo ostati samo bez zakucavača eksera, već nećemo imati ni berača jagoda ni čistača ulica ni portira... Neće biti više ni uglednih doktora, priznatih umjetnika, cijenjenih univerzitetskih profesora...
Ostaćemo bez radnika iz svih branši jer vlast ne vodi računa o tome. Ona brine samo da joj je udobna funkcionerska fotelja, da joj je lični konto iz dana u dan sve veći i da se vozika u raznim bijesnim limuzinama. Mali, obični čovjek joj nije u fokusu, zaboravljen je i ostavljen da se brine sam o svom jadu. I muka natjera tog čovjek da uradi ono što mora, iako većina njih to nikada ne bi, da okrene leđa zemlji u kojoj je rođen, odrastao, školovao se, prvi put se zaljubio, stekao porodicu i ugled i - uputi se u bijeli svijet.
U nepoznatom svijetu ispočetka će raditi sve dok se ne snađe i ne pusti korijen. Tako će doktor za prvu ruku biti i berač jagoda, koji, uzgred rečeno, u Njemačkoj ima satnicu 8,8 evra (16 KM), biće, ako treba, i crni đavo samo da preživi i udari temelj za sebe i porodicu i za njihovo bolje sutra. A to bolje sutra dočeka vrlo brzo, kao i drugi gasterbajteri, bez obzira na to šta rade, jer dovoljno je kada dođu na godišnji odmor vidjeti im vozni park koji su stekli za nepunu godinu dana, da im u dvorištu niče trokatnica, da se na more ide u vlastitu vikendicu ili apartman na plavom Jadranu...
I tako karavani radne snage putuju u Evropu, ali i "preko bare", a vlastodržci ni okom nisu trepnuli. Oni ne razmišljaju kako da zaustave egzodus radnika, već se brinu kako da dobiju još jedan funkcionerski mandat i tako još četiri godine bogovski žive na državnim jaslama.
A naš mali čovjek i dalje će odlaziti i raditi po Evropi uz izgovor da je jednu šansu propustio (čitaj: bijeg za vrijeme rata) i da neće čekati treću, već će sada i zauvijek reći: "Zbogom BiH, odoh ja u Evropu".
Piše: Saša Čavrag
Biznis.ba / NN
