Od prve transakcije na Banjalučkoj berzi prošlo je 16 godina. Od velike euforije sa trgovanjem akcijama, njihov promet danas je gotovo beznačajan, a glavni predmet trgovine su obveznice.
Milan Božić, direktor ove institucije finansijskog tržišta, u intervjuu za "Nezavisne" kaže da zaduživanje ima svoje limite te da će preduzeća doći u situaciju da razvoj ne mogu više finansirati zaduživanjem pa će se morati okrenuti prikupljanju vlasničkog kapitala, bilo privatnim emisijama ili izlaskom na berzu.
NN: Šta se desilo pa je nestalo interesa za ulaganje u akcije?
BOŽIĆ: Interes za ulaganje u akcije zavisi od poslovanja preduzeća. Veći obimi trgovanja akcijama u prvim godinama rada berze su rezultat privatizacije državnih preduzeća i očekivanja investitora da će novostvorena akcionarska društva ostvarivati dobit i dijeliti dividende. Vremenom se ispostavilo da su očekivanja bila nerealna i da je relativno mali dio akcionarskih društava uspio da posluje pozitivno, a samo nekoliko da isplaćuje dividende. Stoga je razumljivo zašto su investitori promijenili fokus, te se orijentisali na obveznice, koje su nudile visoke prinose uz prihvatljiv rizik. Na početku trgovanja obveznicama Republike Srpske tokom 2008. godine prinosi su iznosili i više od 18 odsto. Ovo se najbolje vidi poređenjem kretanja indeksa akcija koji je značajno izgubio na vrijednosti, dok je indeks ORS, koji prati kretanje cijena obveznica, porastao u posljednjih sedam godina za 143 odsto.
NN: Gdje su nestali mali investitori, mali akcionari?
BOŽIĆ: Prema statistikama Centralnog registra, broj malih akcionara na kraju 2003. godine iznosio je jedan milion. Na kraju 2016. godine ovaj broj je prepolovljen. Najveći broj malih akcionara prodao je svoje akcije i nije se više vraćao na berzu. Do najvećeg smanjenja broja akcionara došlo je u periodu rasta cijena na berzi 2004-2007. godine. Dio malih akcionara izgubio je svoje akcije zbog likvidacije preduzeća u stečajnim postupcima te prinudnim iskupima od strane većinskog akcionara.
NN: Koliko smo kao društvo u tom periodu učinili da korporativnu kulturu i prava malih akcionara podignemo na viši nivo?
BOŽIĆ: Banjalučka berza je među prvima u svijetu usvojila standardizovani upitnik ScoreCard, koji mjeri dostignuti nivo korporativnog upravljanja u preduzećima. U više istraživanja koja smo sproveli rezultati su pokazali ono što se moglo i pretpostaviti - da je nivo korporativnog upravljanja u Republici Srpskoj na niskom nivou te da su mali akcionari slabo zaštićeni sistemskim rješenjima. Mali akcionari su usmjereni da svoja prava štite u sudskim postupcima, dok ne postoji efikasna sistemska zaštita njihovih prava. Postoje preduzeća koja imaju bolje prakse korporativnog upravljanja, ali ih je nedovoljno da bi mogla promijeniti opštu sliku o nivou korporativnog upravljanja u Republici Srpskoj.
NN: Šta se može očekivati u budućnosti s obzirom na to da preduzeća ne doživljavaju berzu kao mjesto za prikupljanje kapitala, već da se okreću bankama?
BOŽIĆ: Razvoj preduzeća koji je zasnovan na zaduživanju ima svoje limite. Kada preuzeća dođu u situaciju da ne mogu više finansirati razvoj zaduživanjem, moraće se okrenuti prikupljanju vlasničkog kapitala, bilo privatnim emisijama ili izlaskom na berzu. Društvo bi trebalo da pripremi povoljne uslove u vidu poreskih olakšica, pojednostavljenja zakonske regulative, uklanjanja administrativnih barijera preduzećima koja se odluče da izlaskom na berzu prikupe dodatni kapital. Na ovaj način se i građanima Republike Srpske nudi mogućnost da učestvuju u razvoju privrede te da, pored plata, dio dohotka imaju od angažovanja vlastitog kapitala. Pored ovoga, veoma je važno da vlasnici privatnih firmi prihvate nove vlasnike u svojim preduzećima, te da ih uvažavaju kao partnere koji žele najbolje za preduzeće. Slučaj "Agrokor", koji smo mogli pratiti u Hrvatskoj, najbolji je primjer šta može da se desi sa preduzećem koje se isključivo finansira bankarskim kreditima i kolika je cijena koju cijelo društvo plaća zbog netransparentnog poslovanja velikih preduzeća.
NN: Mnogi smatraju kako je ujedinjavanje regionalnih berzi u platformu SEE Link obilježilo prošlu godinu kada je tržište kapitala u pitanju. Da li je ova platforma zaživjela?
BOŽIĆ: Hartije od vrijednosti koje su uvrštene na Banjalučkoj berzi uključene su na SEE Link platformu od 1. avgusta 2017. godine. Na ovaj način obezbijeđene su tehničke pretpostavke za prekogranično trgovanje na tržištima u regionu. SEE Link je projekat koji ima za cilj povezivanje regionalnih tržišta hartija od vrijednosti. SEE Link kreira neophodnu infrastrukturu za preusmjeravanje naloga, tako da brokerske kuće mogu jednostavno da pristupaju svim berzama u regionu. Trenutno je umreženo šest berzi i više od 950 hartija od vrijednosti. Ova platforma je tek na samom početku te je dio dugoročnog projekta, čiji će se rezultati vidjeti u budućnosti.
NN: Da li je ona spas za berze regiona?
BOŽIĆ: SEE Link je samo jedna od aktivnosti koja treba da učini atraktivnijim čitavo regionalno tržište kapitala. Ipak, za stanje na berzama najvažnije je profitabilno poslovanje preduzeća koja su na njima listirana, kao i edukovanost investitora o tržištu kapitala.
NN: Iznos sredstava koji se "prebije" putem multilateralne kompenzacije, a koja se organizuje na berzi, svaki put je sve manji. Da li je ovaj instrument za smanjenje dugovanja istrošen?
BOŽIĆ: Iznos dugova i potraživanja koji se kompenzuje na godišnjem nivou raste, tako je 2015. godine kompenzovano 164 miliona KM, 2016. godine 193 miliona KM, 2017. godine 196 miliona KM. Broj učesnika i iznos dugova koji se prijavljuju na godišnjem nivou takođe rastu. Mislimo da su multilateralne kompenzacije opravdale očekivanja učesnika, jer je do sada kompenzovano više od 580 miliona KM. Bilo bi dobro da se svi učesnici uključe u sistem za kompenzovanje obaveza, jer bi tada efekti bili još bolji.
NN: Posljednjih godinu, pa i više, kamatne stope, kako na štednju u bankama tako i na trezorske zapise, prilično su niske. Kako kod nas tako je i na globalnom nivou. Da li se može očekivati da dođe do njihovog rasta?
BOŽIĆ: Zbog ekspanzivne monetarne politike Evropske centralne banke, kao i ostalih najvažnijih centralnih banaka, domaće banke imaju viškove likvidnih sredstava koje ne mogu da uposle. Ovo dovodi do toga da su i pasivne i aktivne kamatne stope dosta niske, ali nažalost, zbog nedostatka dobrih poslovnih projekata privreda ne može da iskoristi povoljnije kamate na kredite. Buduće kretanje kamatnih stopa je uslovljeno odlukama Evropske centralne banke koje će zavisiti od stanja ekonomije u evrozoni.
Biznis.ba / NN
