BiH ni ove godine neće napraviti iskorak u implementaciji evropskih energetskih politika, čiji je nosilac Energetska zajednica, a čije ispunjavanje je neophodno da bi se zemlja približila pravnoj stečevini EU u oblasti energetike.
Naime, entitetske vlade se nisu ni milimetra pomakle kad je u pitanju osnovni koncept kako treba da izgleda energetska politika u zemlji.
Dok u FBiH žele da se sve ključne energetske oblasti, posebno dio po pitanju gasa i gasne infrastrukture, reguliše državnim zakonodavstvom i propisima, u Republici Srpskoj žele da se ta oblast reguliše na nivou entiteta, a da onda državni dokumenti, uključujući i državnu energetsku strategiju, budu sublimacija mjera i propisa s nivoa entiteta.
Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kaže za "Nezavisne" da su male šanse da BiH ove godine ispuni obaveze koje je prihvatila kroz članstvo u Energetskoj zajednici.
"To je prije svega, ali ne i jedino, implementacija u naše zakonodavstvo najnovijih standarda EU, odnosno Trećeg energetskog paketa", kaže on.
Dodaje da je za tako nešto potrebno donijeti zakon o regulatoru električne energije i gasa, prenosu i tržištu, ali da za taj zakon, iako je urađen i usaglašen, nema pozitivnog mišljenja entiteta.
"Ne vidim spremnost u ovom trenutku da se napravi ovaj važan korak i zato nisam optimista", rekao je on.
Sve te osnovne smjernice trebalo bi definisati u energetskoj strategiji BiH, čije usvajanje je u toku, ali opet se pojavio problem činjenice da entiteti različito gledaju na ono što strategija treba da sadrži.
U Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS ističu da je Vlada RS saglasna da se donese okvirna energetska strategija BiH do 2035. godine, ali uz uslov da se u tekstu s kojim je Vlada upoznata prihvate primjedbe koje će dostaviti Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva.
"Okvirna energetska strategija BiH do 2035. godine predstavlja sublimaciju dvije entitetske strategije i strategije Brčko distrikta", kategorični su oni.
Izvor upućen u odnose o energetici nam je rekao da će strategija biti usvojena s onim dijelovima oko kojih nema spora, poput povećanja energetske efikasnosti, dekarbonizacije postrojenja za proizvodnju struje na ugalj i fosilna goriva, kao i povećanje udjela zelenih energija, odnosno solarnih i drugih ekoloških postrojenja.
Međutim, koplja će se i dalje lomiti na nadležnostima nad sektorom gasa i električne energije, odnosno koji nivo nadležnosti treba da dobije BiH, a koji entiteti.
Iz FBiH nismo dobili odgovor na pitanje, ali je iz odgovora koji smo dobili ranije jasno da oni i dalje ostaju pri stavu da bi što veći dio trebalo da bude regulisan na nivou BiH. Inače, Vlada FBiH je već prihvatila okvirnu energetsku strategiju do 2035. godine u formi u kojoj je napisana.
Energetika.ba / NN
