Mi i naši partneri banke konstantno treba da edukujemo klijente, korisnike kartice, koje pogodnosti imaju i da ih kroz različite popuste, poklone, pogodnosti na prodajnim mestima, stimulišemo da kartice koriste pre nego keš, kaže u intervjuu za "Nezavisne" Jelena Ristić, direktorica "Mastercarda" za Srbiju, BiH i Crnu Goru.
NN: Koliko su klijenti u ovom regionu spremni da prihvate te inovacije kada su u pitanju kartično plaćanje i poslovanje?
RISTIĆ: Živimo u regionu u kojem je dominantan način plaćanja gotovinski, ali moram vas uveriti da elektronska plaćanja uzimaju maha. Prošle godine smo na teritoriji BiH uradili Master indeks istraživanje na uzorku od 1.000 građana iz svih delova BiH, i iz ruralnih i iz urbanih područja, tu je bilo i visokoobrazovanih. Populacija je ispitivana u rendžu od 15 do 65 godina. Uzorak je pokazao da svakodnevno 32 posto ispitanika koristi karticu, 88% koristi karticu jednom nedeljno, 46% ima debitnu, a 30% i debitnu i kreditnu. Tako da elektronska plaćanja postaju svakodnevica i ono što je interesantno je da je prvi izbor ispitanika da za iznose preko 25 KM koriste uvek kartice.
NN: Da li podaci sa kartica mogu biti zloupotrijebljeni?
RISTIĆ: "Mastercard" je kompanija koja posluje i puno ulaže u razvoj sigurnih rešenja. Konkretno, razvili smo tehnologiju koja se zove sekjuriti kod, koji kriptuje podatke, tako da, bez obzira na to koju karticu imate, da li je kreditna, debitna, poslovna kartica, ukoliko kupujete na sajtu, kod trgovca koji ima sekjuriti kod oznaku, možete biti potpuno sigurni da vaši podaci neće biti zloupotrebljeni, jer se oni kriptuju, tako da niko osim vas zaista ne može doći do njih.
NN: Imamo li mi u BiH izgrađenu infrastrukturu za tako nešto? Kakva je situacija u Srbiji i Crnoj Gori?
RISTIĆ: To je jedna od tema na kojoj udruženo radimo, ne samo u BiH, nego svuda u regionu. Čini se da smo u Srbiji najviše odmakli. Podeliću s vama neke podatke kako stojimo. Dakle, na teritoriji BiH, recimo, na 1.000 stanovnika imamo osam posto terminala, u Srbiji 10, a recimo kada bi se broj povećao na 37, što je prosek Finske, BDP u BiH bi se povećao za 0,82 posto, tim bi se prihodi budžeta ove države povećali za 6,67 milijardi KM. Znači, postoje pozitivni efekti ukoliko bi se infrastruktura poboljšala. Mi radimo na tome i ono što je naš glavni fokus su SM sektor i državni sektor, jer je tamo kartično plaćanje nezastupljeno, nema ga uopšte, uglavnom se plaća gotovinom. Konkretno, jedno od pitanja Master indeks istraživanja je bilo gde bi to korisnici želeli, a ne mogu da plate platnom karticom i na vrhu top-liste su bile državne institucije. Zašto sam rekla da je Srbija daleko odmakla u tome? Zato što, osim državnih institucija, malih trgovaca, turističkih zona, kafića, restorana, na vrhu top-liste je javni prevoz. U Beogradu od januara možete platiti javni prevoz platnom karticom, što je dobro, ne samo za Beograđane, nego i za turiste. Krajem decembra prošle godine lansiran je projekat E-uprave, što znači da onlajn možete platiti, bilo elektronski, bilo putem platne kartice, poreze, doprinose, različite takse, izvode iz matičnih knjiga, što dosta olakšava proces.
NN: Da li je potrebno više edukovati stanovništvo?
RISTIĆ: Mislim da su i edukacija i motivacija zajedno ključ. Naravno, i mi i naši partneri banke konstantno treba da edukujemo klijente, mislim korisnike kartice, koje su to sve pogodnosti. Takođe, da kroz različite popuste, poklone, pogodnosti na prodajnim mestima, stimulišemo da kartice koriste pre nego da koriste keš. Sa druge strane, trgovce kod kojih prihod ne postoji da ih stimulišemo da i oni počnu da prihvataju platne kartice, jer na taj način i njihov promet raste.
NN: Ima li "Mastercard" neke nove projekte?
RISTIĆ: Namera nam je da praksu lutrije sprovedemo regionalno i nadam se da ćemo u tome uspeti, jer smatram da samo ako budemo imali regionalan efekat možemo imati dugoročniji rezultat.
Biznis.ba / NN
