„Željeznice Republike Srpske“ (ŽRS) traže da u procesu restrukturiranja Vlada RS sva potraživanja prema tom preduzeću konvertuje u kapital, da kreditom Svjetske banke plate dugove radnicima i Poreskoj upravi RS i da redovno dobijaju grant od 25 miliona KM godišnje. Zahtjevaju i da ostane aktuelna uprava ŽRS i poručuju da ne mogu otplaćivati kredite i da pozitivno poslovanje planiraju tek za tri godine.
Sve to pobrojali su u Nacrtu Plana finansijskog i operativnog restrukturiranja „Željeznica Republike Srpske“, koji je Nadzorni odbor tog preduzeća dostavio Vladi RS, a u posjedu je portala Capital.ba.
U okviru projekta restrukturiranja sa svjetskom bankom je dogovoren kredit od 51,3 miliona evra. Kredit je namjenjen za izmirenje dugova prema radnicima i Poreskoj upravi, za otpremnine za smanjenje broja zaposlenih i za organizaciono restrukturiranje.
Opterećenost kreditima
„Željeznice RS“ značajno su finasijski opterećene, posebno zbog međunarodnih kredita od EBRD-a i EIB-a od 86,8 miliona evra, Poljske od 20 miliona evra, Portugala 3,9 miliona evra i Srbije od 15,6 miliona KM. Ovi krediti su korišteni za rekonstrukciju i obnovu opreme i infrastrukture, te modernizaciju voznog parka.
Umjesto „Željeznica“, Vlada vraća ove kredite, zbog čega je najveći povjerilac ovog preduzeća sa potraživanjima od 145,9 miliona KM.
U roku od jedne godine na naplatu dospijeva i 5,1 miliona KM kredita.
„Željeznice“ ne mogu izmiriti kratkoročne obaveze jer im nedostaje 160,4 miliona KM i taj iznos ne mogu obezbijediti iz redovnog poslovanja, navodi se u Nacrtu Plana finansijskog i operativnog restrukturiranja ŽRS.
Pored toga, ovo preduzeće neće moći otplaćivati ni buduće obaveze, koje su još nedospjele.
Mjere finansijskog i operativnog restrukturisanja
U Nacrtu Plana se kao moguće opcije navodi zaključivanje sporazuma sa Vladom kojim će Vlada nastaviti otplaćivati obaveze po međunarodnim kreditima i konverzija i nedospjelih obaveza po međunarodnim kreditima u kapital.
Kao konkretne mjere finasijskog i operativnog restrukturisanja navedena je konverzija dospjelih obaveza prema Vladi od 145,9 miliona KM i kredit Svjetske banke od 51,3 miliona evra.
„Konverzijom dospjelog duga prema Vladi u osnovni kapital „Željeznica“ u velikoj mjeri bi se poboljšala platežna sposobnost preduzeća, s obzirom da bi se umanjile kratkoročne obaveze za 75 odsto. Kreditom Svjetske banke bi se pored obaveza prema radnicima izmirile i sve obaveze prema Porskoj upravi RS što bi omogućilo pretpostavke za dugoročnu finansijsku ravnotežu“, navedeno je u Nacrtu Plana.
Iako će kreditom Svjetske banke broj radnika smanjiti na oko 2.100 i time poboljšati profitabilnost, Uprava Željeznica tvrdi da će im i dalje biti neophodna isplata granta iz Budžeta RS „kako bi bilo omogućeno redovno izmirenje obaveza prema svim povjeriocima u budućnosti“.
Plan poslovanja do 2022. godine
U Nacrtu je dat i plan poslovanja „Željeznica“ za ovu i idućih pet godina.
Rast prihoda od prevoza roba planiran je u iznosu od jedan odsto godišnje, koliko i rast prihoda od putničkog saobraćaja. Nešto veći rast, od sedam odsto, planiran je za prihode od iznajmljivanja teretnih vagona, dok ostali prihodi treba da rastu tri odsto.
Planiraju i redovan grant Vlade od 25 miliona KM godišnje, ali i da godišnji iznos amortizacije bude 15,4 miliona KM, plus informatizacija od 2020. do 2024. godine po 1,2 miliona godišnje.
Planiran je i rast troškova materijala za dva odsto, te pad troškova zaposlenih.
Kao obavezu „Željeznice“ su planirale i plaćanje 16,6 miliona KM po osnovu kamata na kredit Svjetske banke, te 900.000 KM godišnje po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe.
„Željeznice“ planiraju da tek 2021. godine posluju pozitivno.
Ove godine poslovni gubitak je planiran u visini od 13,4 miliona KM, iduće godine 4,3 miliona KM, a 2020. godine dva miliona KM. Poslovna dobit od 1,55 miliona trebala bi da bude ostvarena 2021. godine, a godinu kasnije da bude dva miliona KM.
Pored konverzije duga prema Vladi u kapital i izmirenja obaveza prema radnicima i Poreskoj upravi iz kredita Svjetske banke, iz „Željeznica“ u Nacrtu nude da obaveze prema ostalim dobavljačima i poslovnim bankama nastave otplaćivati prema utvrđenoj dinamici, a da će izmirenje obaveza prema inostranim kreditorima zavisiti od dogovora s Vladom.
Na kraju je predloženo da se postupak restrukturisanja okonča u roku od pet mjeseci od otvaranja, te da poslovanje nastavlja da obavlja postojeća uprava samostalno.
Biznis.ba / Capital.ba
