dovođenje finansija "u red"

Francuska vlada razmatra povećanje poreza za velike kompanije

Autor: Biznis.ba
Francuska vlada razmatra povećanje poreza za velike kompanije
Foto: Ilustracija


Francuska želi da stegne svoje finansijske konce i poveća poreze u pokušaju da dovede javne finansije u red.

Planovi koji se razmatraju uključuju privremeni porez na velike kompanije i porez na otkup dionica, navodi francuska novinska kuća Le Monde, koja tvrdi da je imala pristup dokumentima koji prikazuju budžet.

Velika naknada za velike kompanije

Izvještaj vlade o razmatranju poseban poreza na dobit velikih kompanija u skladu je s komentarima koje je premijer Michel Barnier dao posljednjih sedmica.

„Uputit ćemo poseban i privremeni poziv onima koji mogu da doprinesu ovim naporima da poboljšaju finansijski položaj Francuske“, rekao je konzervativni premijer za domaće novine Journal de Saône-et-Loire u petak.

Dok je stopa poreza na dobit trenutno postavljena na 25% profita, kompanije sa godišnjim prometom od najmanje milijardu eura plaćale bi dodatni prirez od 8,5%, kako bi dostigle ukupno oporezivanje od 33,5%, prema navodno viđenim planovima od Le Mondea.

U praksi, to bi bilo ekvivalentno vraćanju na stopu poreza na dobit koja je bila na snazi ​​do 2017. godine, prije nego što je predsjednik Emanuel Makron uveo postepeno smanjenje kako bi podstakao konkurentnost Francuske, prenosi Investitor me.

Ovaj poseban doprinos mogao bi donijeti 8 milijardi eura do 2025. godine.

Trnovito pitanje poreza na dohodak

Jedna od mjera koje istražuje Ministarstvo privrede i finansija bila bi kako izbjeći povećanje poreza na dohodak kako ne bi opterećivali srednju klasu, navodi Le Monde.

U Francuskoj je porez na dohodak progresivan, u rasponu od 0% do 45%, u zavisnosti od plate. Tradicionalno se prilagođava u skladu sa inflacijom.

Porez na otkup dionica

Vlada takođe razmatra oporezivanje otkupa dionica, otkrio je Le Monde.

Ova mjera bi obuhvatila kompanije koje otkupljuju vlastite dionice na tržištu, a zatim ih poništavaju, smanjujući broj dostupnih dionica. Ova praksa povećava zaradu po dionici i cijenu dionice, od čega imaju koristi dioničari, ali kritičari tvrde da otkup dionica ne stvara vrijednost i daje prednost profitu u odnosu na ulaganje u kompaniju ili bolje plate za zaposlene.

Pojačanje eko takse za automobile

Eko-taksa za automobile takođe bi mogla biti povećana, navodi Le Monde. Svrha ovog poreza je da podstakne kupce da kupuju manje zagađujuća vozila: što vozilo više zagađuje, veći je porez.

Prema pisanju lista, prag emisije mogao bi biti snižen, a maksimalni iznos poreza povećan.

Porez na kratkoročno izdavanje stanova

Još jedan potencijalni plan vlade u rukavu bio bi pooštravanje oporezivanja kratkoročnog izdavanja stanova tipa Airbnb, kako bi se povećali poreski prihodi i odgovorilo na stambenu krizu.

Le Monde je rekao da će se time popraviti i trend koji je do sada činio oporezivanje povoljnijim za vlasnike koji iznajmljuju svoju imovinu na platformama kao što je Airbnb.

Ministar za privredu, finansije i industriju je odbio da komentariše, napominjući da će zvanični budžet biti predstavljen sljedeć sedmice, kada ga je kontaktirao Euronews.

Francuska kasa u teškom stanju

Novoimenovana vlada mora imati puno posla ako se nada da će dovesti u red francuske finansije.

Očekuje se da će javni deficit ove godine premašiti 6% BDP-a, potvrdio je novi ministar budžeta Laurent Saint-Martin na saslušanju u Odboru za finansije Narodne skupštine u srijedu.

Francuski javni deficit je 2023. godine dostigao 154 milijarde eura, ili 5,5 odsto BDP-a, nakon 4,8 odsto u 2022. i 6,6 odsto u 2021, prema podacima Francuskog Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije.

Francuski javni dug takođe bi iznosio 110,6% BDP-a na kraju 2023. godine, nakon 111,9% na kraju 2022. godine.

U julu je EU pozvala Francusku i šest drugih zemalja članica da sprovedu neophodne mjere zbog njihovog prevelikog javnog deficita. Belgija, Italija, Mađarska, Malta, Poljska i Slovačka su takođe premašile granicu deficita od 3 odsto koju je odredio Pakt za stabilnost i rast EU 2023. godine.

Prva izjava generalne politike premijera Michela Barniera, zakazana za utorak pred Narodnom skupštinom, mogla bi pružiti priliku da razjasni planiranu budžetsku mapu.