Japanska vlada je nedavno pokrenula kampanju „reforme stila rada“ koja ima za cilj promovisanje fleksibilnih radnih aranžmana, kraćeg radnog vremena i ograničenja prekovremenog rada. Kako bi dodatno podstaklo ovu inicijativu, tamošnje ministarstvo rada je takođe počelo da pruža subvencije i besplatne konsultantske usluge u ovom cilju.
Ovaj potez označava usaglašeniji napor nakon što je vlada prvi put ponudila podršku za kraću radnu sedmicu 2021. godine, kada su zakonodavci podržali tu ideju. Ali koncept nije nametnut i polako dobija na snazi.
„Razlozi zbog kojih Japanci rade dugo su kulturni i društveni; te stvari se ne mijenjaju brzo”, rekao je Tim Kreg, koji je proveo više od 20 godina podučavajući i vodeći istraživanja u najprestižnijim poslovnim školama u Japanu.
Prema Ministarstvu zdravlja, rada i socijalne pomoći, samo oko 8% kompanija u Japanu dozvoljava zaposlenima da uzmu tri ili više slobodnih dana svake sedmice
Kulturološki aspekt
Kreg, koji je takođe napisao knjigu o japanskoj popularnoj i tradicionalnoj kulturi, objasnio je da Japanci pridaju veliki značaj radu jer su skloni da ga vide kao “pozitivan dio života”, ali društveni pritisak takođe igra ulogu.
“Ako odu kući ranije, njihove kolege će ih iskosa pogledati i morati da rade više kako bi pokrili odsustvo kolega. U svakom slučaju, to nije dobar osjećaj”, objasnio je Kreg.
Radno mjesto je također mjesto gde većina Japanaca ima većinu svojih društvenih interakcija, gde su zaposleni često spremni ostati duže kako bi pomogli timu i prisustvovali dugim kompanijskim večerama, primijetio je Martin Šulc, glavni ekonomista politike u Fujitsu-u.
“Biti dio kompanije gotovo je dio zajednice, a to često rezultira dužim radnim vremenom, a ne efikasnim radnim vremenom”, rekao je on za CNBC.
Prošlog oktobra, ministarstvo zdravlja objavilo je svoju godišnju bijelu knjigu koja se bavi pretjerano dugim radnim vremenom u Japanu i njihovom vezom s depresijom i karoshijem, odnosno smrću od prekomjernog rada. Godine 2022. čak 2.968 ljudi u Japanu umrlo je od samoubistva pripisanog karoshiju, što je povećanje sa 1.935 u 2021. Japan još nije objavio bijelu knjigu sa statistikom za 2023. godinu.
U izvještaju je istaknuto da 10,1% muškaraca i 4,2% žena radi više od 60 sati sedmično, povezujući ove duge sate sa pojavom karoshija.
„Mislim da će trebati vremena za četverodnevnu radnu sedmicu da prođe... Nismo navikli da budemo fleksibilni“, rekao je Hiroši Ono, profesor ljudskih resursa na Hitotsubashi univerzitetu.
“To je još prilično rijetko i u drugim zemljama. Tako da mislim da će Japanu posebno trebati neko vrijeme da to uradi”, dodao je.
Kompanije koje primenjuju četverodnevnu radnu sedmicu uglavnom nisu tradicionalne japanske kompanije, primijetio je Ono, navodeći primjer Microsoft Japana.
„Za tradicionalne japanske kompanije to bi moglo potrajati i duže“, rekao je.
Jedna od najvećih japanskih kompanija, Panasonic, uveo je opciju četverodnevne radne sedmice za zaposlene 2022. godine, ali je samo oko 150 od 63.000 kvalifikovanih radnika to prihvatilo.
Brokerska firma SMBC takođe je ponudila zaposlenima opciju četverodnevne radne sedmice od 2020. Ali ima ograničeno pravo na radnike starije od 40 godina za brigu o porodici ili za „autonomni razvoj karijere“. Opcija je takođe dostupna tek od četvrte godine zaposlenja.
Iako je stopa usvajanja mala, inicijativa nije sporna
„Sveukupna fleksibilnost svakako pomaže“, rekao je Šulc, dodajući da vlada sve više gura kompanije na balans između posla i privatnog života, tako da beskonačni prekovremeni sati više nijesu ni dozvoljeni.
Osim toga, stručnjaci su za CNBC rekli da koncept karoshija nije fenomen jedinstven za Japan. U 2019. godini, više od 770 radnika je navodno umrlo od stresa na poslu u Švedskoj.
“Jedina stvar koja je jedinstvena za Japan je to što ministarstvo zapravo prikuplja podatke o karoshiju”, rekla je Ono.
Sve je spremno za eCommerce Day 2024: Impresivni učesnici i bogat program
