Iako se vlasti kunu kako čine sve da do toga dođe i da ono zaživi, realno malo toga je do sada urađeno po ovom pitanju.
Poslodavci su gotovo u potpunosti preuzeli ulogu obuke i kvalifikacije radnika pa tako ekonomske, poslovnopravne i druge tehničare pretvaraju u obućare, mašince, zavarivače i sve ono za šta im se ukaže potreba.
Da bi od početnika napravio radnika, po običaju mora da žrtvuje svog majstora koji će vršiti obuku, čime automatski mora da smanji obim posla, a ovog drugog, bez obzira što je tek počeo da uči, mora da plati koliko-toliko.
Od srednjih škola malo ko ima neka ozbiljna očekivanja, jer se upisna politika i dalje kreira na osnovu želja roditelja i djeteta, a ne na osnovu stvarnih potreba.
Moramo biti realni i priznati da se brojni programi formiraju samo na osnovu postojećeg kadra, kako se ne bi desilo da profesor ostane bez časova, a samim tim i posla.
Trebaće puno hrabrosti da se ova praksa prekine jer onaj ko to uradi sigurno može da se nada buntu dijela prosvjetnih radnika.
Sve se ovo do sada odvijalo nekom linijom manjeg otpora jer su se ispunjavale želje i roditelja i djece i profesora.
Međutim, nedostatak kvalifikovane radne snage počeo je da koči razvoj privrede toliko da više ne bi smjelo biti tolerancije. Obrazovanje treba usmjeriti u pravcu privrede, kako ne bi postali sami sebi svrha.
Piše: Dejan Tovilović
Biznis.ba / NN
