Ovo je treće poskupljenje goriva u ovoj godini što je izazvalo nezadovljstvo kod građana jer to za posljedicu ima i povećanje cijena i ostalih životnih namirnica.
U strukturi cijene goriva značajno učestvuju akcize, porez, koji su prije nekoliko mjeseci izglasali poslanici tzv. akcizne koalicije u Predstavničkom domu Parlamenta BiH. Oko donošenja akciza vodila se borba u parlamentu, ali u petom pokušaju vlade RS i Federacije BiH zbog novog aranžmana kod MMF-a uspjeli su da obezbijede većinu za taj porez na gorivo i time dodatno opteretili građane ove zemlje, koja je među najsiromašnijim u Evropi.
Osovinu tzv. akcizne koalicije čine stranke HDZ, SDA i Dodikov SNSD, kojii vode vlade na entitetskom nivou.
Zakon o akcizama stupio je na snagu 1. februara i tada je gorivo poskupjelo za 18 feninga. Od tada pa do danas bilo je još nekoliko poskupljenja nafte i njenih derivata pa je od pomenutog datuma gorivo poskupjelo oko pola marke što je izazvalo bijes kod građana, posebno kod autoprevoznika koji su i inicirali ove proteste.
Koliko će novi talas poskuplenja koji se dešava uoči predstojećih opštih izbora u BiH uticati na svijest građana vidjećemo u oktobru, ali je činjenica da je sada veliko neraspoloženje prema onima koji su uticali na ovo poskupljenje.
Za akcize, odnosno porez na gorivo, u Parlamentu BiH glasali su poslanici SNSD-a Nikola Špirić, koji je u Predstavnički dom Parlamenta BiH ušao s 43850 glasova, Dušanka Majkić s 18114, Miroslav Milovanović s 20187, Milica Marković 7057, Lazar Prodanović nešto više od 23 hiljade i Staša Košarac koji je dobio 22836 glasa.
U drugom taboru koji su se borili protiv akciza bili su poslanici SDS-a Mladen Bosić koji je u Parlament BiH ušao s najvećom pojedinačnom podrškom s 51 783 glasa, Tu je bila i Aleksandra Pandurević s podrškom nešto većom od 25 hiljada, Đorđe Krćmar s 20 hiljada osvojenih glasova, Borislav Bojić s 15 hiljada. Protiv akciza su bili i Momčilo Novaković (PDP-NDP) i Jovo Vukovljak (DNS) sa znatno manje glasova.
Prema nekim nezvaničnim izvorima, ovi poslanici i jednog i drugog tabora ponovo će se naći na listi svojih stranaka, a neki će ponovo biti i nosioci izbornih lista i evo prilike da glasači uvide ko je i kakvu politiku vodio, ko se borio za građane a ko za stranačke i tajkunske interese.
Biznis.ba / BN