Jeste da je kiša lila bez prestanka, ali za guvernera Lousiane, John Bell Edwardsa, je to bio fantastičan dan. Premijer Južne Koreje, Lee Nak-Yon, mu je lično čestitao –uz duboki naklon- za najveću direktnu investiciju u USA za dosadašnjeg mandata predsednika Donalda Trumpa: za 3 milijarde dolara će azijski industrijski džin Lotte Chemicals u delti Misisipija izgraditi veliku fabriku etilena.
Iz Vašingtona je bila prisutna jedna od Trumpovih savetnica, koja je na svečanom prijemu pročitala predsednikov pozdravni telegram, da bi potom jedan koreanski tenor otpevao američku himnu, sve se boreći protiv veoma glasne kiše a u direktnom prenosu su gosti mogli da vide veličanstveni vatromet nad 123 sprata visokom kulom Lotte World Towera u dalekom Seulu. Pompeznije teško da se moglo organizovati polaganje kamena temeljca na obalama Meksičkog zaliva. Ali guvernera ponajviše raduje jedan mali dodatak na milijardama teški ugovor: Lotte Chemicals će svoje centralno predstavništvo u USA iz texaškog Hjustona preseliti u Louisianu.
I upravo to preseljenje je ključni pokazatelj tektonskih pomeranja u značaju pojedinih USA saveznih država. Naftni gigant Texas –veći od Francuske, bogatiji od Kanade- je do sada bio centar američke energetike. Ali vremena se menjaju. Era nafte lagano odlazi u istoriju. Bitniji od crnog zlata će uskoro biti klimatski neutralni gas, veruju auguri globalnih energetskih tržišta.
Fracking od USA pravi najvećeg producenta gasa
A time je kucnuo i čas Louisiane: ova američka savezna sa izlazom na Meksički zaliv je konačno ishodište bezbrojnih gasovoda kao i sedište Henry Huba, medjunarodnog čvorišta koje odredjuje cenu prirodnog gasa. Ovde su već izgradjene više izvoznih terminala za tečni gas nego u Texasu. Uz pomoć ne baš popularne „fracking“-tehnike su se USA, za samo nekoliko godina, razvile u najvećeg producenta prirodnog gasa na svetu. A Louisiana je kapija kroz koju USA svoj višak tog gasa pumpa na internacionalno tržište: pelikan, ptica iz grba države Louisiane, već zasenjuje texašku Lone Star.
Upseh nove USA države-tigra obajšnjava David Dismukes, ekspert za energente na Louisiana State University (LSU) u Baton Rouge. Investicijama od više od 100 milijardi dolara u nove izvozne lučne terminale za tečni gas je ova savezna država prosto pregazila Texas: privukavši industrijske mega-investitore BASF ili Lotte Cemicals: „65 milijardi dolara su poslednjih godina investirane u ovdašnju petrohemiju i to bez ikakve sumnje zbog niskih cena gasa“, kaže Dismukes. „Region poseduje ogromne šanse da se razvije u globalnu powerhouse izvoza energenata.“
A prednost ove USA savezne države: sa jezerima Sabina i Charles ona raspolaže zaštićenim lukama sa dubokim gazom, plasiranim duboko u teritoriji države a sa direktnim pristupom Meksičkom zalivu. Na obalama svuda sada niču nova postrojenja koja prirodni gas hlade na -162c, kompresuju ga faktorom 600 i time pretvaraju u tečnost.
Finalni proizvod se u fahovskom žargonu naziva „Liquified Natural Gas“ – LNG, koji se potom direktno upumpava u tankere i izvozi širom sveta. Na listi uvoznika USA tečnog gasa se već nalazi 26 država, koje ga dobijaju pomoću super-tankera. Do sada je 60% svih transporta išlo u Aziju. A do kraja 2020 će se broj američkih LNG-Terminala u odnosu na 2018 duplirati. Čime USA žele preteknu trenutno najveće liefrante tečnog gasa, poput Australije i Katara.
Trump obećao eru američke „energetske dominacije“
Na predstojećim predsedničkim izborima u USA ovaj izvozni bum najviše odgovara Donaldu Trumpu: predsednik, koji kuka zbog „unfair“ američkog disbalansa u trgovini sa inostranstvom, se već hvali da Louisiana, zahvaljujući LNG-izvozu, već ima višak od preko 7 milijardi dolara u izvozno-uvoznom bilansu. I to samo sa Kinom. Jeste da je većinu luka za izvoz tečnog gasa dopustio njegov prethodnik Barack Obama, ali to ne ometa Trumpa da upravo on svojim biračima obeća eru američke „energetske dominacije“.
Pre koju nedelju je Rick Perry, ministar energetike USA, LNG proglasio i za „freedom gas“, jer američki super-tankeri evropske saveznike Vašingtona spasavaju od diktata cena Gasproma, gasnog monopliste Rusije. I pored činjenice da zahtevna tehnička obrada pretvaranja gasa u tekućinu, transport kao i potonja „regasifikacija“ LNG-a često cenu USA gasa čine duplo skupljom od ruskog, iz gasovoda. Upravo stoga i većina američkog LNG izvoza ide za Aziju, gde mogu da plate takve cene.
No uprkos svemu tome u Evropi sve više klijenata kupuje LNG, kaže Joe B'Oris, šef „Magnolia LNG“, još jednog milijarde dolara teškog projekta tečnog gasa u Louisiani. Po njegovoj računici, ako potražnja u Azji iz konjukturnih razloga ili zbog blage zime bude pala, onda bi LNG u Evropi mogao da bude konkurentan u odnosu na ruski gas. Jer, napokon, pri dobijanju nafte u USA se, kao nus-produkt, dobija tako puno prirodnog gasa da se njegova cena u USA relano kreće oko nule: petro-industrijalci za uklanjanje tog nus-produkta plaćaju čak i premije transporterima. I upravo stoga se pretvaranje tog gasa u tekućinu može raditi još puno jeftinije. Dosadašnji način „uklanjanja“ gasa pri proizvodnji nafte tzv. „flaring“ tj. sagorevanje, sve više biva neisplativ zbog visokih standarda zaštite klime a i kazni za to. „USA“, zaključuje B'Oris, „imaju stoga najkonkurentiji LNG na svetu.“
Dešavanja na svetskom tržištu energenata mu daju za pravo: broj LNG-supertankera koji su iz USA ove godine stigli u Evropu je dramatično povećan. U Roterdamu, najvećoj evropskoj luci, koja je i za Nemačku od velikog značaja, su 2018 bila prispela 4 LNG-supertankera iz USA. Samo u prvih nekoliko meseci 2019 je broj dupliran, što pokazuje da se za evropske mušterije isplati imati LNG adut u pregovorima sa Gaspromom.
Rusija već sada ima probleme sa održavanjem dosadašnje cene svog gasa u Evropi. Što se pozitivno odrazilo i na zaštitu klime: zbog trenutno veoma niskih cena gasa -za termoelektrane sa ovim energentom- je proizvidnja struje u elektranama na ugalj u Nemačkoj u prvoj polovini 2019 pala za više od 20%.
Autor: Daniel Wetzel
Prevod: Mirko Vuletić
Biznis.ba
