Problemi sa maržama u Srbiji, stanovnici snose najveći teret inflacije

Uz energente i hranu, na inflaciju utiče i visoka trgovačka marža. Iako se razlikuje od radnje do radnje, u Privrednoj komori Srbije kažu da je u prosjeku oko 15 posto.

Dok se o eventualnom smanjenju marže na određene proizvode pregovara, stručnjaci upozoravaju da bi administrativne odluke mogle da donesu dobro samo kratkoročno.

Da inflacija ne može nekome da bude brat, a nekome rat, poručuje guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

“Inflacija je gubitak za sve nas i zato protiv inflacije moramo da se borimo svi i organizovano”, navela je Tabaković prije nekoliko dana, kritikujući velike trgovinske lance.

Trgovačka marža, kaže guvernerka, veća je 36 posto nego 2019. Veći je i profit prodavaca. I nije to bila prva opomena sa čela Narodne banke. Na prethodnu, s početka mjeseca, ministar trgovine Tomislav Momirović odgovara drugačijom računicom.

“Dubinskom analizom RZS, videli smo da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike, a profitna stopa im je relativno niska. Država ne sme da se bavi kontrolom marži u otvorenim tržišnim privredama. Lepo zvuči kada se kaže da se spuste marže, ali je to populizam i ne sme da se radi, jer je dugoročno loše za sve građane”, navodi Momirović.

Dok predstavnici trgovinskih lanaca nerado izlaze pred kamere, oni koji ih zastupaju priznaju da najveći dio rata protiv inflacije snosi stanovništvo. To se vidi i po padu kupovne moći, koja se, kažu u Privrednoj komori, odrazila i na promet. Pao je sedam posto za godinu dana.

“Jedan deo tereta svakako treba da padne i na državu, naravno, država to i čini time što podstiče privrednu aktivnost i obezbeđuje podsticaje, ali je činjenica da ne sme da padne na jednu stranu jer će biti disbalans i desiće se možda deficit i određene robe na tržištu, a svakako je moguća i dugoročnija šteta po privredu”, napomenuo je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Ekonomisti podržavaju upozorenja guvernerke, ne i pozive da se država umiješa u formiranje marže.

“Nikad administriranje nije dovelo do boljitka, samo na kratak rok može da zamrzne dato stanje stvari, ali kad vi jednog dana opet ukinete mere, marže mogu da ostanu na tom nivou ili da porastu”, kaže ekonomista Saša Đogović.

Napominje da je dovoljno apostrofirati na te lance, proizvode kod kojih su visoke marže u odnosu na region.

“Onda bi zaista uz udruženje potrošača i određenu javnost koja bi vršila pritisak na te lance sigurno došli do njihovog spuštanja na indirektno tržišni način”, rekao je Đogović.

Osim poziva da se smanje marže, čule su se i sumnje u fer konkurenciju jer su maloprodajne cijene u najvećim lancima slične. Zbog toga, ali i poskupljenja, tržište osnovnih prehrambenih proizvoda pod lupom je Komisije za zaštitu konkurencije.

Za RTS kažu da analiziraju čitav lanac – proizvođače, preradu, uvoznike, trgovce na veliko i malo. Kad završe – obavijestit će javnost.

(Biznis.ba)