Prema najnovijem izvještaju, juan je korišten u 4,61 odsto transakcija, u odnosu na 3,6 odsto u oktobru. Kineska valuta je time prestigla japanski jen, čiji je udio pao sa 3,91 odsto na 3,41 odsto, prenosi Bankar.me.
Sveukupno, vrijednost transakcija u juanu porasla je za 34,87 odsto u odnosu na oktobar. Na godišnjem nivou, udio juana u globalnim transakcijama se gotovo udvostručio od novembra 2022, kada je činio 2,37 odsto, piše Politika.
Udio ostalih vodećih svjetskih valuta je opao tokom mjeseca, pri čemu je udio američkog dolara skliznuo sa 47,25 odsto u oktobru na 47,08 odsto. Udio eura je pao sa 23,36 na 22,95 odsto, dok je britanska funta smanjena na 7,15 sa 7,33 odsto.
Sve veći udio juana u međunarodnim transakcijama odražava namjere Pekinga da se udalji od dolara i promoviše upotrebu svoje nacionalne valute, navodi se u izvještaju i dodaje da je Kina u trgovini sa Rusijom, Bliskim istokom i Južnom Amerikom insistirala na plaćanju u drugim valutama osim u dolarima.
„Izgleda da i druge zemlje u usponu takođe koriste juan kada uvoze rusku sirovu naftu”, rekao je glavni ekonomista istraživačkog instituta Toru Nišihama.
Ruski biznismen Oleg Deripaska rekao je ovog mjeseca da su zapadne sankcije Moskvi doprinijele rastu kineske valute. Kako je rekao, obim plaćanja prekogranične trgovine u juanu će premašiti one u eurima u roku od samo četiri godine.
Od uvođenja sankcija 2022. godine Rusija i njeni trgovinski partneri među zemljama u razvoju intenzivirali su napore da smanje upotrebu zapadnog finansijskog sistema i zamene američki dolar i euro nacionalnim valutama u trgovinskim obračunima.
