Trećina radnika u Crnoj Gori razmišlja o odlasku iz zemlje

O odlasku iz Crne Gore zbog rada i života u inostranstvu, većih zarada i dostojanstvenih uslova rada ozbiljno razmišlja 33,8 odsto zaposlenih, a još 15 odsto samo razmišlja o tome, pokazuje anketa koju su sproveli Unija slobodnih sindikata (USS) i agencija Defakto uz podršku Međunarodne organizacije rada (MOR).

Čak 51,2 odsto zaposlenih ima ugovore na određeno ili za povremene i privremene poslove, 40,9 posto zaposlenih ne dobija naknadu za prekovremeni rad, a 30,3 odsto je prijavljeno na zaradu manju od stvarne.

Zaposleni u Crnoj Gori prosječno imaju godišnji odmor sedam dana kraći od zakonskog minimuma, a svega 10 odsto zaposlenih u privatnom sektoru je sindikalno organizovano, pišu Vijesti.

U anket, sprovedenoj od 7. aprila do 10. maja ove godine, učestvovalo je 1.010 zaposlenih koji su imali bilo kakav ugovor o radu sa poslodavcem. Od tog broja, 261 aneketirani je član nekog sindikata, a 749 nije.

Prema rezultatima ankete, o odlasku iz Crne Gore ozbiljno razmišlja čak 67,3 odsto mlađih od 30 godinu, kao i 55,4 odsto onih koji rade kod privatnika i 54,6 odsto onih sa nižim primanjima.

Na pitanje da li se može očekivati egzodus radnika iz Crne Gore ka bogatijim i uređenijim državama kada popuste epidemiološka ograničenja, generalni sekretar USS-a Srđa Keković odgovara da epidemiju nije odlučujući faktor, ali da će se, ukoliko ne budu poboljšane zarade i uslovi rada, odlasci u inostrantsvo povećavati kako se Crna Gora budu približavala Evropskoj uniji.

“Kako što se desilo kod zemalja regiona Hrvatske i Slovenije, kada su postali članice EU došlo je do ogromnog rasta odlazaka radnika u bogatije zemlje što je ugrozilo njihovu privredu pa su oni radnike uzimali od nas i ostalih zemalja okruženja. Moramo da ozbiljno shvatimo ove probleme i sa poslodavcima i vladom radimo na smanjenju uzroka”, rekao je Keković.

Ugovor o radu na neodređeno vrijeme ima 48,8 odsto zaposlenih, dok ugovor na određeno na po nekoliko mjeseci ima 40,6 odsto. Ugovore o privremenim i povremenim poslovima ima 8,1 odsto, a ugovor sa agencijom za ustupanje zaposlenih 2,5 odsto radnika.

Keković navodi da je zabrinjavajuće što više od polovine zaposlenih ima nestalne ugovore, da se nalaze pod stalnim pritiskom poslodavca i da zbog straha od gubitka posla prihvataju takve uslove. Dodaje i da ankate pokazuje da je tamo gdje ima sindikata manje takvih ugovora, jer 83,7 odsto članova sindikata ima ugovore za stalno.

Vijesti navode da je 52,2 odsto anketiranih reklo da je osigurano na stvarni iznos zarade, dok je 27,9 odsto kazalo da su ih poslodavci prijavili na minimalnu zaradu iako je njihova stvarna plata veća, pri čemu dio primaju na ruke mimo poreske evidencije.

Anketa pokazuje i da 30,3 odsto zaposlenih radi u sivoj zoni, odnosno da su prijavljeni na zaradu koja je manja od stvarne.

Od onih koji rade prekovremeno 40,9 odsto je istaklo da za to ne primaju naknadu. Najčešće pravo za koje su zakinuti radnici je naknada za praznični rad 17,6 odsto, naknada za prekovremeni rad 15,6 odsto, pravo na praznični odmor 15 odsto, pravo na zaradu 14 odsto, na plaćeno odsustvo 11,7 odsto, sedmični odmor 10,1 odsto…

Čak 17,6 odsto je reklo da uopšte ne koriste godišnji odmor.

Najbrojnija grupa su oni koji imaju godišnji odmor od 14 radnih dana, odnosno sedam dana manje od zakonskog minimuma. Keković je naveo da je kod onih koji su sindikalno organizovani prosjek dana godišnjeg odmora 23 radna dana.

Na pitanje “koliko treba da iznosi minimalna zarada za puno radno vrijeme koja bi mogla da omogući egzistenciju četvoročlanoj porodici”, navedeni su iznosi od 250 do 2.000 evra, dok je prosjek bio 900 evra.

Tokom korone, ekonomska situacija njihovog domaćinstva ostala je ista za 47 odsto anketiranih, dok se donekle i značajno pogoršala za 47,9 odsto. Donekle i značajno se poboljšala za 4,6 odsto zaposlenih.

Biznis.ba