Andrew Jewell: Od BiH ne tražimo stezanje kaiša, nego veću potrošnju

Pregovori o novom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom su suspendovani, ali MMF je spreman da nastavi razgovore u svakom trenutku, rekao je u intervjuu za "Nezavisne" (Andrew Jewell) Endrju Džuel, rezidentni predstavnik misije u BiH.

On je precizirao da neće biti novog aranžmana za hitnu pomoć protiv kovida poput onog od prošle godine, već da MMF očekuje tradicionalni aranžman u kojem se novac dobija tek nakon sprovođenja reformi.

"Ne vidim razlog zašto reforme o kojima smo razgovarali prošle godine opet ne bi bile na stolu. Ne vidim nijedan razlog da te reforme ne prenesemo u nove pregovore", rekao je Džuel.

NN: MMF je objavio izvještaj o stanju ekonomije u BiH. Ima li mjesta optimizmu, hoće li biti dobrih vijesti?

DŽUEL: U martu smo objavili izvještaj o konsultacijama po članu IV, u kojem smo projektovali rast od 3,5 odsto ove godine, ali pod uslovom da su vakcine široko dostupne u drugoj polovini godine. Sada, u aprilu, znamo da vakcine skoro uopšte nisu dostupne, jer i vi znate da početak vakcinacije nije prošao dobro. Istovremeno, imamo nove sorte virusa koje povećavaju broj oboljelih, bolnice se pune, a broj smrtnih slučajeva raste. Zbog toga je izvjesno da ćemo morati revidirati naše projekcije nadolje.

NN: U kojim segmentima je vakcinacija važna za ekonomiju?

DŽUEL: Što prije ljudi budu vakcinisani, prije ćete otvoriti ekonomiju. Ako epidemija izmiče kontroli, vlasti su prinuđene uvoditi opsežne mjere koje uključuju mogućnost zaključavanja, ograničavanje okupljanja, zatvaraju se trgovine... Sve ovo utiče na stanje u ekonomiji.

NN: Prošle godine ste pružili pomoć u suzbijanju kovida, a ove godine nije jasno hoćete li se fokusirati na kovid pomoć. Šta nam možete reći?

DŽUEL: Ove godine neće biti novog instrumenta za brzo finansiranje poput onog prošle godine. Međutim, mi s vlastima razgovaramo o jednoj vrsti tradicionalnijeg programa. To znači da bi on trajao nekoliko godina, a uključene bi bile reforme. Prošle godine nismo postavljali nikakve uslove. Ali to je u svakom slučaju rijedak izuzetak u odnosu na to kako mi funkcionišemo. Mi obično tražimo od zemlje da implementira reforme u zamjenu za veoma povoljne kredite koje dajemo. Druga razlika je da smo prošle godine kroz instrumente brzog finansiranja sav novac pružili odmah, a u tradicionalnom programu novac isporučujemo kroz tranše sve dok zemlja implementira reforme o kojima smo se dogovorili. Mnogo mjeseci smo pregovarali, ali s vlastima BiH nismo uspjeli postići dogovor o novom programu, tako da smo suspendovali pregovore u decembru. Želim jasno da kažem da smo spremni nastaviti pregovore u svakom trenutku. Mi čekamo.

NN: Da li bi novi aranžman bio prošireni aranžman ili nešto drugo?

DŽUEL: Prošle godine smo tokom pregovora razgovarali o proširenom aranžmanu, ali nismo uspjeli da se usaglasimo. Ako bismo ponovo počeli pregovore, to bi mogao ponovo biti prošireni aranžman, ali mogao bi biti i stendbaj aranžman.

NN: Za naše čitaoce, u jednoj rečenici, koja je razlika između ova dva aranžmana?

DŽUEL: Stendbaj bi vjerovatno bio kraći aranžman, a prošireni aranžman obično traje duže, recimo, tri godine.

NN: Bh. predstavnici bi najradije željeli da vide program fokusiran na kovid. Da li je to nešto sa čim biste se Vi mogli saglasiti?

DŽUEL: Mi svakako želimo da budući aranžman pomogne vlastima u borbi protiv pandemije. Želim jasno i glasno reći da mi od njih ne tražimo da štede, mi želimo da oni troše više. Obično kada dođemo u neku zemlju, mi tražimo stezanje kaiša, da smanje penzije, potrošnju, plate, itd. To uopšte ne tražimo od vas. Mi želimo da podržite preduzeća i domaćinstva. Želimo da trošite i želimo da vam pozajmimo novac po izuzetno niskim kamatnim stopama i veoma povoljnim uslovima. Ali istovremeno, želimo pripremiti bh. ekonomiju na svijet poslije kovida. Nadamo se svjetlu na kraju tunela i želimo da vidimo reforme koje će pomoći ekonomski uključivi rast od kojeg će koristi imati širi slojevi stanovništva.

NN: Tokom pregovora imali ste uslove koji su uključivali račune za fizička lica pri Centralnoj banci. Jesu li uslovi i dalje isti i čija ideja su ti uslovi?

DŽUEL: S obzirom na to da su pregovori prekinuti, ne mogu govoriti o tome šta je na stolu, jer pregovora praktično nema. U trenutku suspenzije pregovora, da, imali smo uslove koje spominjete. Oni su uključivali i jedinstveni registar računa fizičkih lica pri Centralnoj banci BiH. Ne vidim razlog zašto reforme o kojima smo razgovarali prošle godine opet ne bi bile na stolu. Ne vidim nijedan razlog da te reforme ne prenesemo u nove pregovore. Što se tiče pitanja ko je postavio uslove, mogu reći da mi pokušavamo da nađemo reforme za koje vjerujemo da će pomoći stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora. MMF to radi na globalnom nivou. Naravno, mi razumijemo specifičnosti ove zemlje koje uključuju entitete s velikom autonomijom. Ali istovremeno imate ekonomiju koja je jedinstvena u cijeloj zemlji. To je kao kad imate dva dijela bazena odijeljenog trakom po sredini, a voda slobodno teče s jedne na drugu stranu. Mi želimo ojačati taj ekonomski prostor, što će pomoći BiH da dosegne svoj proklamovani cilj, da bude članica EU. Sve reforme koje smo predložili su u tom kontekstu. Mi vam želimo pomoći u tome.

NN: O čemu su razgovarali predstavnici MMF-a za Evropu s našim vlastima?

DŽUEL: Sastanak je bio u kontekstu godišnjih proljećnih sastanaka MMF-a i Svjetske banke. Pričali smo o epidemiološkoj situaciji, uticaju na ekonomiju, i, naravno, pričali smo o nastavku pregovora o novom aranžmanu. Sugerisano je da će naredni korak biti pregled presjeka o napretku koji je postignut ka reformama koje mi zagovaramo.

NN: Koordiniše li MMF sa drugim međunarodnim partnerima, poput EU, SAD, UK...

DŽUEL: Lično pokušavam voditi intenzivne razgovore s našim međunarodnim partnerima. Razgovarao sam sa više od 20 ambasadora raznih zemalja, i to ne samo s evropskim ambasadorima, već i ambasadorima Turske, Rusije... Želim da razumijem njihove stavove, a pričam i sa predstavnicima građanskog sektora. MMF ne želi raditi u vakuumu, želimo da koordinišemo naše prioritete u mjeri u kojoj se oni preklapaju s prioritetima naših partnera.

Biznis.ba / NN