Višković: Prioritet Vlade povećanje konkurentnosti privrede

Premijer Republike Srpske Radovan Višković istakao je danas u Banjaluci da su glavni ciljevi politika Vlade Srpske za period 2018-2022. godina dati u sedam prioriteta među kojima su povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede, s ciljem. povećanja plata, te održiv zdravstveni sistem.

– Prioriteti su efikasan ukupan javni sektor, obrazovni sistem i tržište rada prilagođeni potrebama privrede, poboljšanje demografske pozicije Republike Srpske, istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna ekonomija, te evropske integracije, regionalna i međunarodna saradnja – rekao je Višković u Narodnoj skupštini Republike Srpske, obrazlažući Prijedlog programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine.

On je naglasio da prethodno definisani ciljevi obuhvataju mjere kojima će biti realizovane i smjernice za politike koje su u maju usvojene na ekonomskom i finansijskom dijalogu, ali uz puno poštovanje ustavnih ovlašćenja svakog nivoa vlasti u BiH, te nadležnosti institucija.

– Vlada Republike Srpske zadužila je koordinatora iz Republike Srpske da proces izrade Programa ekonomskih reformi BiH 2020-2022. vrši isključivo na način da Republika Srpska ostane jasno vidljiva u procesu i dokumentu, u skladu sa ustavnim ovlašćenjima i nadležnostima institucija Republike Srpske – kaže Višković.

On je podsjetio da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda /BDP/ za 2018. godinu iznosila 3,9 odsto.

– Za prvu polovinu 2019. godine BDP bilježi prosječan rast od 2,2 odsto, što ukazuje na usporavanje privrednog rasta kao rezultat pada privredne aktivnosti u industriji, izazvano smanjenjem proizvodnje električne energije u odnosu na visoku prošlogodišnju osnovicu, te smanjenja proizvodnje drugih proizvoda kao rezultat slabije eksterne tražnje – rekao je Višković.

To se odrazilo, kaže on, i na smanjenje spoljnotrgovinske razmjene Republike Srpske, uz veći pad uvoza u odnosu na izvoz.

U ovoj godini, tržište rada dalje bilježi povećanje broja zaposlenih i smanjenje broja nezaposlenih, kao rezultat veće zaposlenosti i negativnih demografskih kretanja. Očekuje se da će, pod uticajem slabije eksterne tražnje i usljed usporene privredne aktivnosti, ekonomski rast Republike Srpske u ovoj godini iznositi tri odsto uz pretpostavku da će domaća potrošnja, pored smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, predstavljati najveći oslonac rasta BDP-a”, kaže Višković.

REFORMSKE MЈERE TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIЈE

Višković je rekao je da se reformske mjere u oblasti tržišta električne energije odnose na unapređenje regulatornog okvira u elektroenergetskom sektoru i restrukturisanje i reorganizaciju “Elektroprivrede Republike Srpske”.

– Reforma će uticati pozitivno na potrošače u segmentu prava izbora snabdjevača, višeg kvaliteta usluga, veće sigurnosti snabdijevanja električnom energijom kao jednim od esencijalnih proizvoda, odnosno pružanjem univerzalne usluge po kojoj svaki potrošač iz kategorije domaćinstva i mali potrošači moraju da imaju slobodan pristup energiji po razumnim, lako i jasno uporedivim, transparentnim i nediskriminatornim cijenama – rekao je Višković.

On je istakao da bi, prema trenutnoj situaciji na tržištu električne energije, poslovanje na potpuno tržišnim principima moglo dovesti do znatnog povećanja cijena za električnu energiju, imajući u vidu niže nivoe cijena električne energije u Republici Srpskoj u odnosu na veleprodajne i na cijene električne energije u bližem i daljem okruženju.

– Ovdje je potrebno imati u vidu pozitivan segment reforme koji predviđa da će svi krajnji kupci električne energije imati pravo da slobodno biraju svog snabdjevača na tržištu. Povećanje prihoda elektroenergetskog sektora bi se pozitivno odrazilo na njegovu sposobnost za investiranje u nove infrastrukturne projekte i povećanje energetske sigurnosti, dok bi uvođenje konkurencije trebalo da dovede do povećanja kvaliteta usluga u sektoru – kaže Višković.

On je naglasio da će se povećanje tarifa kroz usklađivanje sa tržišnim pozitivno odraziti na prihode elektroenergetskog sektora, dok će uticaj na privredu i socijalne prilike očekivano biti blago negativan.

– Povećanje cijena električne energije u manjoj mjeri bi se negativno odrazilo na konkurentnost privrede u obimu u kome električna energija učestvuje u troškovima poslovanja. Procjena je da je učešće troška električne energije kod najvećeg dijela privrede od jedan do tri odsto u ukupnim troškovima poslovanja, a najviše šest odsto Rafineriji nafte Brod – rekao je premijer Srpske.

( RTRS)